EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

ŠTA JE EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA?

Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud sa sjedištem u Strazburu. Broj sudija je jednak broju zemalja članica Savjeta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija). Savjet Evrope trenutno čini četrdeset šest država članica. Sudije Evropskog suda za ljudska prava djeluju samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju. U radu sa predstavkama, Sud sarađuje sa Sekretarijatom koji uglavnom čine  pravnici iz zemalja članica. Oni su takođe potpuno nezavisni od svojih zemalja i ne predstavljaju podnosioce predstavki niti zemlje.

ŠTA JE EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA?

Evropska konvencija o ljudskim pravima je međunarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje članice Savjeta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objašnjava način njegovog funkcionisanja, sadrži listu prava i garantija koje priznaje svaka država članica.

ŠTA RADI EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA?

Sud primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Njegov zadatak je da obezbijedi da države članice poštuju prava i garantije koje su date Konvencijom. On to sprovodi kroz razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnijetih od strane pojedinaca ili ponekad, država. Kada se ustanovi da je država članica prekršila jedno ili više prava i garantija, Sud donosi presudu. Presude su obavezujuće: država na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa njom.

KADA SE MOŽETE OBRATITI EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA?

Možete podnijeti predstavku Sudu ako smatrate da ste lično i direktno bili žrtva kršenja prava garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima. Povreda prava mora biti učinjena od strane zemlje potpisnice Konvencije.

KOJA PRAVA SU ZAGARANTOVANA KONVENCIJOM I NJENIM PROTOKOLIMA?

Konvencija garantuje, pojedinačno:

§  pravo na život;

§  pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima;

§  pravo na slobodu i bezbijednost ličnosti;

§  pravo na slobodu izražavanja;

§  pravo na slobodu misli, savjesti i vjeroispovijesti;

§  pravo na slobodu udruživanja;

§  pravo na slobodu okupljanja;

§  pravo na efikasan pravni lijek;

§  pravo na mirno uživanje imovine; i

§  pravo na slobodne izbore.

ŠTA KONVENCIJA I NJENI PROTOKOLI ZABRANJUJU?

Konvencija zabranjuje, pojedinačno:

§  mučenje i nečovječno ili ponižavajuće postupanje i kažnjavanje;

§  ropstvo ili ropski položaj i prinudan rad;

§  diskriminaciju u uživanju prava i sloboda zagarantovanih Konvencijom;

§  protjerivanje sopstvenih državljana od strane države ili sprečavanje njihovog ulaska u zemlju;

§  kolektivno protjerivanje stranaca.

KOJI SE USLOVI ODNOSE NA VAS LIČNO?

§  Morate biti neposredno i lično žrtva navodnog kršenja jednog od prava garantovanih Konvencijom. Ne možete podnositi generalne pritužbe na zakon ili postupak, npr. ako ih smatrate nepravednim; niti se možete žaliti u ime drugih lica (osim ako su jasno identifikovana a Vi ste njihov zvanični predstavnik).

§  Kršenje prava mora biti počinjeno ²u nadležnosti² - od strane jedne od država koje obavezuje Konvencija, što obično znači unutar njene teritorije. Ne morate biti državljanin neke od država članica Savjeta Evrope.

§  Možete biti pojedinac ili pravno lice poput preduzeća ili udruženja.

DA LI POSTOJE NEKI USLOVI ZA PODNOŠENJE PREDSTAVKE, A ODNOSE SE NA NACIONALNE SUDOVE?

§  Da. Morate iskoristiti svaki pravni lijek unutar države koji bi mogao da pomogne u obeštećenju u predmetu povodom kojeg podnosite predstavku (ovo obično znači obraćanje nadležnom sudu, uz podnošenje žalbe, odnosno žalbe višem sudu i vrhovnom sudu).

§  Nije dovoljno samo upotrijebiti pravne ljekove. Tokom postupka pred nacionalnim sudovima, takođe, morate istaći vaše primjedbe na poštovanje Konvencije (one koje navodno predstavljaju kršenje Konvencije).

§  Imate samo šest mjeseci da od dana donošenja konačne presude u domaćem pravosuđu (generalno gledano, presuda najvišeg suda) podnesete predstavku. Nakon tog perioda vaša predstavka ne može biti prihvaćena od strane Suda.

PROTIV KOGA MOŽETE ULOŽITI PREDSTAVKU?

§  Protiv jedne ili više država potpisnica Konvencije koja(e) je (su), po Vašem mišljenju (kroz jedno ili više djela ili propusta) direktno uticala(e) na Vas i kršila(e) Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

§  Postupak ili postupci na koje se žalite moraju biti preduzeti od strane jedne ili više javnih vlasti u državi koje se žalba tiče (npr. sud ili administrativna uprava).

§  Sud ne može razmatrati predstavke protiv fizičkih lica ili privatnih institucija, kao što su privatne kompanije.

ŠTA MOŽE BITI PREDMET PREDSTAVKE?

Vaša predstavka se mora odnositi na jedno od prava zagarantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Navodno kršenje podrazumijeva  širok spektar mogućih situacija: mučenje i ponižavajuće postupanje sa zatvorenicima; nezakonitost hapšenja; nedostake u građanskim i krivičnim postupcima; diskriminaciju u primeni prava; prava roditelja; nepoštovanje privatnog i porodičnog života, doma i prepiske; ograničenje u izražavanju mišljenja ili saopštavanja ili primanja informacija; kršenje slobode učešća na okupljanjima ili demonstracijama; istjerivanje ili izručivanje; oduzimanje imovine i eksproprijacija.

KAKO SE PODNOSI PREDSTAVKA SUDU?

Predstavka se podnosi slanjem pisma Sudu, davanjem jasnih informacija koje se odnose na predstavku ili popunjavanjem formulara za podnošenje predstavke i slanjem na sledeću adresu (predstavku ne možete podnijeti preko kancelarije Savjeta Evrope):

The Registrar

European Court of Human Rights

Council of Europe

F-67075 Strasbourg Cedex

§  Predstavku možete pisati na jednom od zvaničnih jezika Suda (engleskom ili francuskom) ili na zvaničnom jeziku jedne od zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, što znači i na srpskom.

§  Ako podnesete predstavku faksom,  dokumentaciju morate poslati i  poštom.

§  Nemojte dolaziti lično u Strazbur da iznosite Vaš slučaj usmeno. Vaš slučaj neće biti brže razmotren niti ćete dobiti pravni savjet.

§  Možete biti zamoljeni od strane Sekretarijata suda - Registra za dodatna dokumenta, informacije ili objašnjenja koja se odnose na  Vašu žalbu.

§  Formular za podnošenje predstavke treba popuniti pažljivo i čitko i poslati Sudu. On mora da sadrži:

§  kratak rezime vezan za činjenice i žalbe;

§  indikacije o tome koja prava iz Konvencije su kršena;

§  pravne ljekove koje ste već upotrijebili;

§  fotokopije presuda koje su već donijete po Vašem slučaju od strane državnih institucija (ova dokumenta Vam neće biti vraćena tako da treba slati samo fotokopije);

§  Vaš potpis kao podnosioca predstavke ili potpis Vašeg zastupnika.

§  Ako ne želite da Vaš identitet bude objelodanjen, morate o tome odmah obavijestiti Sud, iznoseći razloge za to. Odluku o tome da li će Vaša molba biti usvojena donosi predsjednik Suda.

§  U ovoj fazi postupka ne treba da Vas predstavlja advokat. Ako ipak želite da podnesete predstavku Sudu preko zastupnika, morate poslati punomoćje za njega/nju da postupa u Vaše ime.

§  Pravna pomoć se preporučuje i najčešće zahtijeva od momenta kada je predstavka prosleđena Vladi države članice na odgovor. Savjet Evrope je usvojio šemu novčane nadoknade za pravnu pomoć za podnosioce predstavki koji nemaju dovoljno sredstava da sami plate zastupnika. Vaš zastupnik može biti advokat s pravom bavljenja advokaturom u jednoj od zemalja članica Savjeta Evrope i s boravištem na teritoriji jedne od njih, ili svako drugo lice uz odobrenje predsjednika veća.

KOJI SU GLAVNI KORACI U POSTUPKU?

§  Vaš slučaj će biti razmotren besplatno.

§  Vi ćete morati da snosite samo Vaše troškove (poput dnevnice advokata ili troškove vezane za istraživanje ili prepisku).

§  Nakon što ste predali predstavku, možete se obratiti za pravnu pomoć. Pravna pomoć se ne odobrava automatski i novac se ne dobija odmah, već u kasnijim stadijumima postupka.

§  Postupak se vodi pisanim putem. Stoga, obično nema saslušanja i o presudi donijetoj od strane Suda bićete pismeno obaviješteni.

KAKO TEČE POSTUPAK PRED SUDOM?

§  Sud prvo mora da razmotri da li je Vaša predstavka prihvatljiva. Ovo znači da slučaj mora ispuniti gore navedene uslove koji su predviđeni Konvencijom. Ako uslovi nisu ispunjeni, Vaša predstavka će biti odbijena. Ako ste podnijeli nekoliko predstavki, Sud može jednu ili više proglasiti prihvatljivim i ostale odbiti. O pitanju prihvatljivosti odlučuje odbor od troje sudija jednoglasnom odlukom. Ako o prihvatljivosti ne odluči odbor ili ako nije saglasan, o prihvatljivosti i suštini pojedinačnih predstavki odlučuje vijeće od sedam sudija.

§  Ako je jedna ili više Vaših predstavki proglašena neprihvatljivim, ta odluka je konačna i ne može se promijeniti.

§  Ako je jedna ili više vaših predstavki proglašena prihvatljivim, Sud će podstaći strane (Vi i država) da dođu do prijateljskog poravnanja. Obije strane će biti pozvane da dođu do sporazuma kojim će riješiti slučaj. Ako nema poravnanja, Sud će razmatrati slučaj u meritumu (suština spora) i odlučiti da li je došlo do kršenja Konvencije ili ne.

NA KOM JEZIKU SE ODVIJA POSTUPAK?

Postupak pred Sudom se odvija na jednom od zvaničnih jezika Suda (engleski ili francuski), sem ako predsjednik vijeća ne odobri nastavak upotrebe službenog jezika na kojem ste podnijeli predstavku.

KO ZASTUPA DRŽAVU PRED SUDOM?

Svaku državu u postupcima pred Sudom u Strazburu predstavlja njen državni agent (državni zastupnik), kome mogu pomagati advokati i savjetnici.

PRIVREMENA MJERA?

§  Vijeće ili predsjednik vijeća, može, na zahtjev stranke ili drugog zainteresovanog lica, ili po sopstvenom nahođenju, odrediti privremene mjere, za koje smatra da ih treba usvojiti u interesu stranaka ili pravilnog odvijanja postupka.

§  Zahtjevi za privremene mjere na osnovu člana 39 Statuta Suda odnose se  na  hitne slučajeve, najčešće na pitanja ekstradicije i deportacije.

KOLIKO TRAJE POSTUPAK PRED SUDOM U STRAZBURU?

§  Sa povećanjem broja zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, naročito od 1990. godine, kao i sa boljom informisanošću ljudi o njihovim pravima, broj predmeta se drastično uvećao. Pred Sudom se, 31. decembra 2006. godine, nalazilo skoro 90 000 predmeta. Samo u 2006. godini pristiglo je više od 50 000 novih predstavki.

§  Imajući u vidu trenutni obim posla i količinu pristiglih slučajeva, možda ćete čekati i do godinu dana pre nego što Sud počne prvu fazu razmatranja Vaše predstavke. Neke predstavke mogu biti smatrane hitnim i biti prioritetne, posebno ako je podnosilac predstavke fizički ugrožen.

ŠTA MOŽETE DOBITI OVIM POSTUPKOM?

Ako Sud utvrdi da je došlo do kršenja odredbi Konvencije, možete dobiti ²pravično zadovoljenje², određenu količinu novca kao nadoknadu za štetu koja Vam je nanijeta. Takođe, Sud može tražiti da se preduzmu određene individualne mjere (kao na primer, ponovno otvaranje predmeta u slučaju nepravičnog postupka, uništavanja informacija dobijenih povredom prava na privatnost ili poništenja odluke o deportaciji) ili opšte mjere(kao na primer, promjene u zakonodavstvu ili u sudskoj praksi) koje su neophodne kako bi država ispunila obaveze koje proizilaze iz presude.

Sud takođe može zatražiti od tužene države da Vam nadoknadi troškove koje ste imali u procesu prezentacije Vašeg slučaja. Ako Sud utvrdi da nije bilo kršenja Konvencije, nećete morati da snosite nikakve dodatne troškove (kao na primer troškove ostvarene od strane tužene države).

Napomena:

§  Sud nije u mogućnosti da menja domaće presude niti nacionalne zakone.

§  Izvršenje presude nije u nadležnosti Suda. Izricanjem presude ona prelazi u nadležnost Komiteta ministara* Savjeta Evrope, koji ima zadatak da nadgleda izvršenje presude i isplatu nadoknade.

DA LI JE MOGUĆE PREISPITIVANJE PRESUDE?

Preispitivanje presude Evropskog suda za ljudska prava je moguće, ako se otkrije činjenica koja po svojoj prirodi može da ima odlučujući uticaj i koja nije bila poznata stranci, niti se može pretpostaviti da joj je bila poznata u trenutku izricanja presude. Stranka može, u roku od šest mjeseci od kada je saznala za tu činjenicu, zahtijevati da Sud preispita presudu.

GDJE MOŽETE VIDJETI DRUGE, VEĆ DONIJETE PRESUDE?

§  Sve presude su javne i dostupne na internetu, u bazi HUDOC:  http://www.echr.coe.int.

DA LI ODLUKE SUDA IMAJU UTICAJ NA ZAKONODAVSTVO ZEMLJE ČLANICE?

Da. Više država je preduzelo zakonske mjere kao posledicu presude u skladu s Konvencijom:

Austrija je modifikovala značajne odeljke svog zakona o krivičnom postupku, i svoja uputstva o postupanju sa zatvorenicima u bolnicama, kao i cio sistem honorara za pravnu pomoć;

Belgija je usvojila dopune zakona o skitnicama i donijela mjere za subvencioniranje škola na francuskom jeziku u flamanskoj oblasti. Belgija je takođe promijenila svoj građanski zakonik da bi dala jednaka prava bračnoj i vanbračnoj djeci;

Danska je usvojila dopune zakona o starateljstvu nad vanbračnom djecom;

Francuska je usvojila zakon o prisluškivanju telefona;

Grčka je usvojila dopune zakona o lišavanju slobode prije suđenja;

Italija je u svoj zakon o krivičnom postupku usvojen 1988. uključila odredbe kojima prisustvo advokata odbrane postaje obavezno u sudskim postupcima, uključujuči i žalbe kasacionom sudu;

Holandija je usvojila dopune vojnog krivičnog zakona i zakona o lišavanju slobode duševnih bolesnika;

Švedska je usvojila dopune zakona o obaveznom vjerskom obrazovanju;

Švajcarska je potpuno revidirala organizaciju svog sudstva i krivični postupak u primjeni na federalnu armiju i usvojila dopune građanskog zakonika u pogledu lišavanja slobode u popravnim centrima;

Ujedinjeno kraljevstvo je zakonom zabranilo tjelesno kažnjavanje u državnim školama.

ŠTA EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA NIJE U MOGUĆNOSTI DA OBEZBIJEDI?

Sud nije ožalbeni prema nacionalnim sudovima; ne radi ponovna saslušanja, ne poništava niti mijenja presude.

§  Sud neće direktno posredovati u Vaše ime sa organima države na koju se žalite.

§  Sud Vam neće dodijeliti ili platiti advokata koji će sastaviti Vašu predstavku.

§  Ne možete podnijeti predstavku na kršenje bilo kojih drugih pravnih instrumenata osim na kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao što je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima ili Pakt o građanskim i političkim pravima. Ne treba pomiješati, na primer Evropski sud za ljudska prava i Evropski sud pravde EU sa sedištem u Luksemburgu.

§  Sud Vam ne može davati informacije o propisima koji su na snazi u državi protiv koje su upućene Vaše žalbe.

Dodatne informacije koje se odnose na  Evropski sud za ljudska prava možete naći na internet stranici:

www.echr.coe.int

Evropski sud za ljudska prava možete kontaktirati slanjem elektronske pošte na adresu:

webmaster@echr.coe.int

Za vise informacija o sudu posjetite: http://www.echr.coe.int/echr/Homepage_EN

* Mišljenja iznijeta u ovom tekstu ne povlače odgovornost Savjeta Evrope. Ona se ne mogu smatrati zvaničnim tumačenjem koje obavezuje države ugovornice, organe Savjeta Evrope i druge organe ustanovljene na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima.